Kad se kaže mesh mreža uvek se misli na tip umrežavanja računara i ostalih IP komponenti gde svaki čvor u mreži ima mogućnost da se ponaša kao ruter, nezavisno od toga da li je povezan na drugu mrežu ili ne. To nam daje mogućnost kontinualne konekcije i konstantne rekonfiguracije puta podataka u mreži oko prekinutih ili blokiranih putanja tako što se skače od čvora do čvora sve dok se ne dođe do krajnje destinacije. Još jedna razlika u odnosu na klasične mreže je ta da komponente ili čvorovi mesh mreže mogu konektovati jedan sa drugim preko višestrukih skokova pa one, uobičajno, nisu mobilne. Mesh mreže su i samooporavljujuće što znači da mogu da funkcionišu i kad se neka veza između čvorova prekine ili oslabi. Zbog ovakvih prednosti, one su veoma pouzdane jer često postoji više od jedne putanje od izvora do krajnje destinacije.

Zaseban podskup čine bežične mesh mreže gde je logika ista ali je razlika u tome što se ovde prenos podataka vrši bežičnim putem. Prvobitno su razvijene za vojnu upotrebu kao ad-hoc mreže i tipičan su predstavnik mesh arhitekture. Poslednje decenije je veličina, cena i potrebna snaga radio predajnika smanjena što je omogućilo da se više radio uređaja implementira u svaki čvor. To je imalo za posledicu pojavu mogućnosti višestrukih funkcija kao što su klijentski pristup, radio relejna veza između čvorova i skeniranje što je jako važno za brzu promenu predajnika ka prijemniku u mobilnim aplikacijama. Mesh čvorovi su postali i modularniji što znači da jedan uređaj sada može da sadrži više radio modula ili kartica. U tipičnoj civilnoj upotrebi jedan mesh čvor je povezan na žičnu mrežu dok su ostali sa njim povezani bežičnim putem preko jednog ili više skokova.

Konsing Kompanija je prva na svojim placevima u Beogradu instalirala bežičnu mesh mrežu kod koje je bilo upotrebljeno rešenje kompanije Cisco. Ovde se arhitektura mesh mreže sastoji od WLCa (Wireless LAN Controler) kontrolera serije 4400, dva RAPa (Root Access Point), više MAPova (Mash Access Point) pristupnih tačaka serije 1500 i jednog Catalyst lejer 3 sviča serije 3560. Ovakva mesh mreža je bila prikačena dalje na internet preko Konsing LAN Ethernet mreže. Standardi koji su korišćeni za komunikaciju su bili IEEE 802.11a za radio komunikaciju između pristupnih tačaka, IEEE 802.11b/g za bežični pristup klijenata i IEEE 802.3 (Ethernet LAN) za zični klijentski pristup.

RAP uređaji su kablom bili povezani na žičnu mrežu a MAP uređaji bežično povezivani na RAP ili druge MAP pristupne tačke. U ovakvoj mrežnoj arhitekturi su bile priključene i dve Axis IP kamere koje su Ethernet kablom bile priključene na MAP konektovanog, radio relejnom vezom, dalje na RAP. U prvom slučaju su RAP i MAP bili povezani jednim bežičnim skokom a u drugom su bili povezni preko dva bežična skoka (preko još jednog MAPa). Ceo ovaj sistem je bio dopunjen sa jednom klijentskom mašinom koja se koristila za beleženje podataka kao što su protok i kvalitet slike i ona je, preko Konsing LAN Ethernet mreže bila povezana sa RAP pristupnom tačkom.